Posmrtni običaji kod muslimana i hrišćana

Sam čin sahranjivanja je predstavlja poseban kult koji se razlikuje od vere do vere. U hrišćanstvu, po pravilu se telo mrtvog čoveka izlaže u kovčegu jedan ili dva dana pre sahrane. Tu ga posećuju i od njega se opraštaju porodica i prijatelji. Inače, kovčeg je zatvoren na dan sahrane, mada među pravoslavcima postoji praksa ponovnog opraštanja od pokojnika na samom groblju.

U islamu se ovaj čin dosta razlikuje. Postoje detaljna uputstva kako postupati sa umirućim, koje su prigodne molitve i kako treba oprati mrtvaca i pripremi sahranu.Između ostalog, kaže se da bi čovek na samrti trebalo da ponavlja kredo:„ Nema drugih Bogova osim Alaha, a Muhamed je njegov prorok“. Ukoliko nije u stanju da recituje ovaj stih, to za njega radi rođak, lekar musliman ili imam. Posle smrti, muškarca bi trebalo da opere muškarac, a ženu žena, i da ih potom zamota u čaršav. Telo se pokopava bez kovčega, na desnom boku ili na leđima, sa očima usmerenim prema Meki. Sahrana bi trebalo da se obavi na isti dan kada je pokojnik preminuo, što se smatra činom pažnje prema njemu, odnosno pokazuje da nijedan drugi posao nije preči. Islamska vera smatra da mrtvi treba da počivaju u miru i bez poštovanja kulta ličnosti, tako da muslimani ne ukrašavaju i ne dekorišu grobna mesta. Religiozni muslimani ne praktikuju kremaciju smatrajući je protivnom religiji.

Ovaj sadržaj ne predstavlja stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije