Okrugli sto o uticaju Osmanskog carstva u Pčinjskom okrugu

U okviru projekta“UTICAJ OSMANSKOG CARSTVA NA ŽIVOT, OBIČAJE, KULTURU I JEZIK NA PROSTORU PČINJSKOG OKRUGA“ organizovan je okrugli sto za učenike iz Bujanovca, na temu „Kulturno nasleđe u Bujanovcu, Preševu i Vranju, koji finansira Ministarstvo kulture Republike Srbije.

O značaju kulturnog nasleđa govorio je Goran Arsić, a moderatori Okruglog stola su bili Jeton Ismaili i Radoman Irić.

Cilj okruglog stola je da se učenici upoznaju sa bogatim zajedničkim kulturnim nasleđem ovog kraja i da učenici albanske i srpske nacionalnosti razmene znanja, kroz informacije i razmenu mišljenja.

Posle uvodne reči kkoordinatorke projekta, Goran Arsić je veoma kompetentno I sa iznošenjem istorijskih činjenica, govorio o uticaju Osmanskog carstva na ovaj region. Učesnici su sa pažnjom pratili izlaganje, i došlo je do medjusobnog dijaloga, što direktno povećava koheziju zajednice, naročito mladih.

Zaključci:

Zajednički pogled na davne dogadjaje, iznedrio je pitanje: da li je moguće da albanska I srpska deca saradjuju?

• Ako se zanemare dnevno politički događaji, ostaje činjenica das u svi željni kuklture I pozitivnih događaja I da nas je svakkodnevnica toliko opteretila, da zaboravljamo na kulturu i lične potrebe. Ovakvi događaji nam pokazuju da kultura može biti spas, bez obzira na nacionalne, verske ili jezičke podele.
• Većina kulturnih sadržaja koji povezuju Albance I Srbe, odvija se van ovih prostora I to je prepoznato kao velika greška.
• Veliko zajedničko kulturno nasleđe, omogućava da se govori o temama koje povezuju Albance I Srbe, ono može spojiti I učvrstiti veze, posebno među mladima, nateraće nas da razmišljamo u istom smeru I das mo bez obzira na sve podele, u suštini isti.
• Na mladima svet ostaje. I figurativno i doslovce. I kultura i umetnost. Njihovo razmišljanje i uklanjanje barijera je prozor u budućnost, ali i karta za uspeh. Samo je važno u svemu tome ne nametati im svoje stavove. Dovoljno je samo omogućiti im da osete kulturu jedni drugih, da vide koliko je sve isto, a čini se tako različitim. Ukoliko sami procene da je to jedini mogući i ispravan put pomirenja, ima spasa i ima nade za sve nas. U suprotnom, sve je uzalud.