МЛАДИ ГРАДЕ МОСТОВЕ – РАДИОНИЦЕ ТКАЊА И ВЕЗА СПАЈАЈУ СРПСКУ И АЛБАНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ У времену када млади све више комуницирају кроз дигиталне платформ
МЛАДИ ГРАДЕ МОСТОВЕ – РАДИОНИЦЕ ТКАЊА И ВЕЗА СПАЈАЈУ СРПСКУ И АЛБАНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ
У времену када млади све више комуницирају кроз дигиталне платформе и када се традиционалне вештине све ређе негују, један пројекат у Бујановцу показује како се културно наслеђе може поново учинити живим, занимљивим и повезујућим. Пројекат „Култура и традиција као мост спајања“ уводи интерактивне радионице ткања и веза, намењене младима из српске и албанске заједнице, као део шире мисије изградње међуетничког дијалога.
Радионице као простор повезивања
Ове радионице нису само место где се учи како се тка или везе. Оне су, пре свега, простор упознавања, сарадње, размене и рушења баријера. Учесници – по пет младих Срба и пет младих Албанаца – имаће прилику да заједно седе за истим столом, уче једни од других, разговарају о култури, обичајима, породичним традицијама и животу у својим заједницама.
Иза сваке технике ткања стоји прича. Између два убода иглом, рађа се нешто више од узорка – рађа се поверење. Зато ове радионице нису тек спорадична едукативна активност, већ дубоко промишљен процес социјалног зближавања.
Ментор са знањем и срцем: Миодраг Анђелковић из Врања
Радионице води Миодраг Анђелковић из Врања – један од ретких мушкараца у Србији који је не само очувао већ и усавршио вештине ткања и веза. Његова посвећеност традицији, знање и искуство у раду са младима, учинили су га идеалним избором за ову улогу. Миодраг не преноси само технику, већ и страст према занату који је некада био саставни део сваког домаћинства.
Кроз упутства, демонстрације, али и личне приче, он учесницима доноси дух старих времена и вредности које су често заборављене: стрпљење, посвећеност, рад рукама и поштовање процеса стварања.
Материјал као симбол повезаности
Сваки учесник добија сет материјала: конце, игле, платно, маказе и основни алат. Оно што створе током радионице, носе са собом као симболичан подсетник на оно што се догодило – да су учествовали у нечему што је имало смисла, лепоту и тежину.
Радионице не само да промовишу очување старих заната, већ подстичу и креативност, стрпљење и сарадњу – вештине важне за свако друштво које тежи миру и развоју.
Резултати који се не мере бројевима
Мада се пројекти често вреднују по броју учесника, сати или медијских објава, прави резултати ових радионица видеће се кроз нешто суптилније: нове погледе, разбијене предрасуде, пријатељства која ће можда трајати. Учесници неће само научити ткање – они ће, симболично, ткајући нити, ткајати и односе међу заједницама.
Порука младима: Ти си тај који спаја
Један од најважнијих аспеката пројекта јесте укључивање младих у улогу активних градитеља мира. Уместо да буду пасивни посматрачи политичких и етничких тензија, они се овде препознају као актери који могу мењати наратив – кроз културу, креативност и сарадњу.
Ка дугорочној сарадњи
Кроз лобирање са локалним институцијама, планира се да се овакве иницијативе наставе и по завршетку пројекта. Школе, културни центри и НВО биће позвани да уврсте овакве радионице у своје програме, а млади учесници охрабрени да постану водитељи будућих сличних активности.
Миодраг, вез и ткање, и десет младих из две заједнице, доказују да културно наслеђе није нешто што припада прошлости. Оно је жива веза која, ако се негује, може постати најјачи
Пројекат „КУЛТУРА И ТРАДИЦИЈА КАО МОСТ СПАЈАЊА“ финансиран је од стране Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије. Овај текст не представља ставове овог Министарства.
TË RINJTË NDËRTOJNË URA – PUNËTORITË E ENDJES DHE QENDISJES BASHKOJNË KOMUNITETIN SERB DHE SHQIPTAR
Në një kohë kur të rinjtë komunikojnë gjithnjë e më shumë përmes platformave digjitale dhe kur aftësitë tradicionale kultivohen gjithnjë e më rrallë, një projekt në Bujanoc po tregon se si trashëgimia kulturore mund të bëhet sërish e gjallë, interesante dhe lidhëse. Projekti “Kultura dhe tradita si urë bashkimi” po sjell punëtori interaktive të endjes dhe qendisjes, të dedikuara për të rinjtë nga komuniteti serb dhe ai shqiptar, si pjesë e një misioni më të gjerë të ndërtimit të dialogut ndëretnik.
Punëtoritë si hapësirë lidhjeje
Këto punëtori nuk janë vetëm vende ku mësohet si të endet apo të qendiset. Ato janë, para së gjithash, hapësira njohjeje, bashkëpunimi, shkëmbimi dhe thyerjeje të barrierave. Pjesëmarrësit – pesë të rinj serbë dhe pesë të rinj shqiptarë – do të kenë mundësinë të ulen bashkë, të mësojnë nga njëri-tjetri, të bisedojnë për kulturën, zakonet, traditat familjare dhe jetën në komunitetet e tyre.
Pas çdo teknike endjeje qëndron një tregim. Midis dy shpimeve me gjilpërë lind diçka më shumë se një motiv – lind besimi. Prandaj këto punëtori nuk janë vetëm aktivitete edukative të rastësishme, por një proces i menduar thellësisht për afrimin shoqëror.
Mentori me dije dhe zemër: Miodrag Anxhelkoviq nga Vranja
Punëtoritë drejtohen nga Miodrag Anxhelkoviq nga Vranja – një nga burrat e rrallë në Serbi që jo vetëm ka ruajtur, por edhe ka përsosur aftësitë e endjes dhe qendisjes. Përkushtimi i tij ndaj traditës, njohuria dhe përvoja në punën me të rinjtë, e kanë bërë atë zgjedhjen ideale për këtë rol. Miodragu nuk transmeton vetëm teknikën, por edhe pasionin për një zanat që dikur ishte pjesë përbërëse e çdo shtëpie.
Përmes udhëzimeve, demonstrimeve, por edhe tregimeve personale, ai sjell te pjesëmarrësit frymën e kohërave të vjetra dhe vlerat shpesh të harruara: durimin, përkushtimin, punën me duar dhe respektin për procesin e krijimit.
Materiali si simbol lidhjeje
Çdo pjesëmarrës merr një set materialesh: fije, gjilpëra, pëlhurë, gërshërë dhe mjetet bazë. Ajo që krijojnë gjatë punëtorisë, e marrin me vete si një kujtesë simbolike për atë që ndodhi – që morën pjesë në diçka që kishte kuptim, bukuri dhe peshë.
Punëtoritë nuk promovojnë vetëm ruajtjen e zanateve të vjetra, por nxisin edhe kreativitetin, durimin dhe bashkëpunimin – aftësi të rëndësishme për çdo shoqëri që synon paqe dhe zhvillim.
Rezultate që nuk maten me numra
Edhe pse projektet shpesh vlerësohen sipas numrit të pjesëmarrësve, orëve apo publikimeve mediatike, rezultatet e vërteta të këtyre punëtorive do të shihen në diçka më të brishtë: shikime të reja, paragjykime të thyera, miqësi që ndoshta do të zgjasin. Pjesëmarrësit nuk do të mësojnë vetëm të endin – ata, në mënyrë simbolike, duke endur fijet, do të endin edhe marrëdhëniet midis komuniteteve.
Mesazh për të rinjtë: Ti je ai që bashkon
Një nga aspektet më të rëndësishme të projektit është përfshirja e të rinjve në rolin e ndërtuesve aktivë të paqes. Në vend që të jenë vëzhgues pasivë të tensioneve politike e etnike, ata këtu shihen si aktorë që mund ta ndryshojnë narrativën – përmes kulturës, kreativitetit dhe bashkëpunimit.
Drejt bashkëpunimit afatgjatë
Në bashkëpunim me institucionet lokale, synohet që iniciativa të tilla të vazhdojnë edhe pas përfundimit të projektit. Shkollat, qendrat kulturore dhe OJQ-të do të ftohen t’i përfshijnë këto punëtori në programet e tyre, ndërsa të rinjtë pjesëmarrës do të inkurajohen të bëhen udhëheqës të aktiviteteve të ngjashme në të ardhmen.
Miodragu, qendisja dhe endja, dhe dhjetë të rinjtë nga dy komunitetet, dëshmojnë se trashëgimia kulturore nuk është diçka që i përket vetëm së kaluarës. Ajo është një lidhje e gjallë, e cila, nëse kultivohet, mund të bëhet ura më e fortë midis njerëzve.
Projekti “KULTURA DHE TRADITA SI URË BASHKIMI” financohet nga Ministria e të Drejtave të Njeriut dhe të Pakicave dhe Dialogut Shoqëror e Republikës së Serbisë. Ky tekst nuk paraqet qëndrimet e kësaj Ministrie.

COMMENTS