Svadbeni običaji kod seoskog stanovništva

U seoskoj sredini brak je sklapan posredovanjem, zavođenjem i grabenjem. Od pomenutih formi samo je grabenje bila otmica devojke i potom brak sklopljen putem otmice. Ovaj običaj je do oslobođenja Vranja bio u potpunosti iskorenjen, dok su se ostala dva oblika održala sve do Drugog svetskog rata.U seoskoj sredini mladenci se nisu uopšte pitali prilikom sklapanja braka. To su odlučivali njihovi roditelji i najbliži rođaci. Prilikom odabira gledalo se da devojka bude snažna i razvijena, da bi mogla da pomaže u kućnim i poljoprivrednim poslovima. Dakle glavna briga pri sklapanju braka bila je vezana za radnu snagu, moć i sposobnost devojke, koja će stupanjem u brak biti od najveće koristi u mladoženjinom domaćinstvu.

Kod sklapanja bračnih veza, imovinski i društveni odnosi imali su važnu ulogu. Naime, iz ekonomsko jakih sela nerado su devojke udavane za mladiće u brdovita seoska naselja, koja se ekonomski bila slabo razvijena. Na taj način, imućnija sela su bila upućena jedna na druge, isto je to važilo i za siromašna sela.

Ovaj sadržaj ne predstavlja stavove Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije